Banowie Jajce: Różnice pomiędzy wersjami
| Linia 125: | Linia 125: | ||
* [[Baltazar Alapić]]* [[Ivan Berislavić]], (Ivaniš Berislavić), bratić Franje Berislavića (1511.-1513., Franjo mu je onda bio zamjenik<ref name="bibirbhr"/>, a sudrug u banstvu [[Juraj Stražemanski]]<ref name="Karbić78"/>) | * [[Baltazar Alapić]]* [[Ivan Berislavić]], (Ivaniš Berislavić), bratić Franje Berislavića (1511.-1513., Franjo mu je onda bio zamjenik<ref name="bibirbhr"/>, a sudrug u banstvu [[Juraj Stražemanski]]<ref name="Karbić78"/>) | ||
| − | * [[Ban Tadija Mikulić|Tadija Mikulić]](1528. ban Jajački, poginuo u obrani grada) | + | * [[Ban Tadija Mikulić|Tadija Mikulić]](1528. ban Jajački, poginuo u obrani grada) |
== Izvori == | == Izvori == | ||
Wersja z 08:44, 26 wrz 2019
Za: [1]
Spis treści
tabela
| Portrait | Nazwisko (Urodziny–Śmierć) |
Początek | Koniec | Uwagi | Monarcha (Król) |
|---|---|---|---|---|---|
| ??? Blaž Raškaj[1] |
bd | bd | I. Mátyás 90x90px Maciej I (1458–1490) | ||
| ??? Juraj Vlatković |
1493 | razem z Baltazarom Baćanom | II. Ulászló 90x90px Władysław II (1490–1516) | ||
| ??? Franjo Berislavić[2] |
1494[3] | razem Baltazar Baćan[4] | |||
| Batthyány Baltazar Baltazar Baćan[2] |
1494 | razem z Franjo Berislavić[4] | |||
| Kanizsai László Ladislav Kaniški |
1495 | razem Ivan Bebek | |||
| ??? Ivan Bebek[2] |
1495 | razem z Ladislav Kaniški[4] | |||
| Kanizsai György Juraj Kaniški[2] |
|||||
| ??? Franjo Berislavić |
1499 | 1501 | |||
| Batthyány Baltazar Baltazar Baćan |
1502 | ||||
| ??? Ivan Bebek |
1505 | razem z Juraj Stražemanski | |||
| ??? Bartol Berislavić[2] |
1507[5] | ||||
| ??? Juraj Stražemanski[6] |
1505 | 1510 | |||
| ??? Nikola Székely[7] |
bd | bd | |||
| ??? Baltazar Alapić[7] |
??? | ||||
| Tahy János Ivan Tahi[1] |
1518 | II. Lajos 90x90px Ludwik II (1516–1526) | |||
| Keglevich Péter Petar Keglević[2] |
1520 | 1526 | |||
| ??? Tadija Mikulić |
1528 |
Banovi Jajačke banovine
Banovi Jajačke banovine bili su:[2]
- Juraj Stražemanski (Zthresemley, de Strasemlye, deZthresemlye, Stresemley, Zthresemley )[2] (1505.-1510.) (1508.)(ban Srebrničke banovine (1494.-5.)
- Nikola Székely
- Baltazar Alapić* Ivan Berislavić, (Ivaniš Berislavić), bratić Franje Berislavića (1511.-1513., Franjo mu je onda bio zamjenik[3], a sudrug u banstvu Juraj Stražemanski[7])
- Tadija Mikulić(1528. ban Jajački, poginuo u obrani grada)
Izvori
- Milan Kruhek: Granice Hrvatskog Kraljevstva u međunarodnim državnim ugovorima, Povijesni prilozi 10/1991., str.37-79
- Povijest župe Podmilačje
- Crohis.com Stjepan Srkulj: Hrvatska uoči bitke na Mohaču 1526. godine
- ↑ 1,0 1,1 Ivan Kukuljević Sakcinski: Priorat vranski
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Błąd rozszerzenia cite: Błąd w składni elementu
<ref>. Brak tekstu w przypisie o nazwieKlaić - ↑ 3,0 3,1 Hrvatska znanstvena bibliografija Marija Karbić, Hrvatsko plemstvo u borbi protiv Osmanlija. Primjer obitelji Berislavića Grabarskih iz Slavonije, sažetak rada
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Povijesni prilozi 31., 71.-85. (2006.) Marija Karbić: Hrvatsko plemstvo u borbi protiv Osmanlija. Primjer obitelji Berislavića Grabarskih iz Slavonije, str. 73.-74.
- ↑ Imehrvatsko Bartol Berislavić
- ↑ Scrinia slavonica 9 (2009.) Stanko Andrić: Podgorje Papuka i Krndije u srednjem vijeku. Prilozi za lokalnu povijest.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 Povijesni prilozi 31., 71.-85. (2006.) Marija Karbić: Hrvatsko plemstvo u borbi protiv Osmanlija. Primjer obitelji Berislavića Grabarskih iz Slavonije, str. 78.
Za: [2]
Spisak bosanskih kraljeva pod Ugarskom
- Imre Zapolja (1464—1465)
- Janoš Tuz (16. april 1466-1471)
- Matija Šabančić (antikralj) (turski kandidat za bosanski kraljevski presto) (1465-1471)
- Nikola V Iločki (1471—1477)
- Lovro III Iločki (1477—1490)
Spisak jajačkih banova
Od 1490. godine ugarski vazal Kraljevina Bosna postaje jajačka banovina, jedna polunezavisna banovina u odnosu na Ugarsku. Osnovao ju je Janoš Korvin i Blaž Raškaj. мини|лево|Janoš Korvin
Vlast Janoša Korvina
Janoš Korvin je s druge strane bio titularni bosanski kralj sa sedištem u Jajcu. Tokom cele vladavine Janoš je vladao u Jajcu zajedno sa nekim banom tako da su do 1504. godine vladala dva ili više banova. Ovaj spisak dole je spisak Janoševih suvladara i perioda od kad je Janoš vladao.
- Blaž Raškaj (1490-?)
- Juraj Vlatković i Mihajlo Patku (?-9. septembar 1493)
- Janoš Korvin (1490—1498) (prva vlada)
- Franjo Berislavić i Baltazar Baćan (1494) (prva vlada)
- Ladislav Kaniški i Janoš Bebek (prva vlada Janoša Bebeka) (1494-jun 1495)
- Juraj Kaniški (maj 1495-1499)
- Ivaniš Berislavić (1499)
- Janoš Korvin (1499-1504) (druga vlada)
- Franjo Berislavić (1499-1501) (druga vlada)
- Baltazar Baćan (1502) (druga vlada)
- Franjo Berislavić (1503) (treća vlada)
Banovi Jajačkog Banata u opadanju
Posle smrti Janoša Korvina 1504. godine razvilo se vlastoljublje. U Jajcu se na vlasti najčešće javlja slavonsko-bosanska porodica Berislavića. Svaki ban vladao je po 4 puta, pobune protiv tih vladara su oslabile jajačku banovinu. Turci su to iskorišćavali i upadali u oslabljenu banovinu. Jedan najveći upad desio se 1522. godine kada su Turci iskoristili glad u Jajcu i opseli ga. Jovan Tahi i Petar Keplević su kukavički pobegli i prepustili loše snabdeven grad samom sebi. Na sreću u poslednji čas grad je spasto austrijski nadvojvoda Ferdinand I Habzburški sa svojim četama. Do te pomoći nebi ni došlo da Ferdinand nije sklopio ugovor s ugarskim kraljem Lajošem II Jageloncom po kome je uzeo pod svoju vlast čitavu Petrovu Hrvatsku.
- Janoš Bebek (1505) (druga vlada)
- Juraj Stražemanski (1505—1507) (prva vlada)
- Bartol Berislavić, Vranski (1507)
- Juraj Stražemanski (1508) (druga vlada)
- Nikola Sekelj (1508)
- Juraj Stražemanski (1508-1510) (treća vlada)
- Ivaniš Berislavić (druga vlada), Franjo Berislavić (četvrta vlada) i Juraj Stražemanski (četvrta vlada) (1511-početak 1513)
- Baltazar Alapić (1513—1518)
- Jovan Tahi (1518-posle 1522) i Petar Keplević (1520—1526)
- Stefan Grbonog (1526-početak 1529)
Pad Jajačke Banovine
11. januara 1525. godine Turci su opseli Jajce, ali opsadu je okončao hrvatski ban Krsto Frankopan 11. juna. Iza Mohačke bitke 29. avgusta 1526. godine, Petar Keplević predao je grad Ferdinandu. Ovaj je tu postavio za zapovednika Stefana Grbonoga sa malom plaćeničkom vojskom loših nemačkih vojnika. Bosanski zapovednik Usref-paša iskorisili Habsburško-zapoljski rat i januara 1528. godine opseli Jajce. Početkom 1529. godine zbog ličnih interesa Stefan je predao grad. Iz Jajca Turci su osvojili i Banja Luku, a uskoro i ostatke Jajačke Banovine i to bez ikakve muke.
Literatura
- Мргић, Јелена (2002). Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. Београд: Филозофски факултет.
- Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија.
- Milan Kruhek: Granice Hrvatskog Kraljevstva u međunarodnim državnim ugovorima, Povijesni prilozi 10/1991., pp. 37–79
- Povijest župe Podmilačje
- Crohis.com Stjepan Srkulj: Hrvatska uoči bitke na Mohaču 1526. godine
Spjoljašnje veze
- Zemljovid Stogodišnjeg hrvatsko-turskog rata
- Issuu Dane Gruber: Borba Hrvata sa Turcima od pada Sigeta do navale Turaka na Sisak (1566-1576)
Szablon:Средњовековне угарске провинције Szablon:Угарске жупаније у српским земљама
Категорија:Бановине Краљевине Угарске
Категорија:Историја Босне и Херцеговине
Категорија:Бивше државе на Балканском полуострву
.JPG&action=edit&redlink=1){kind=link}
